Светови

ВЛАДИМИР ВОЈВОДИЋ, МАЈСТОР ПОЕТСКОГ РЕАЛИЗМА И КЛАСИЧНО СХВАЋЕНОГ СЛИКАРСТВА
Дозиви далеки и запретени
Нису то вешто анализиране фотографије, ни сликање природе по сећању, ни тражење упоришта у уобичајеној идеји мимезиса. То су чисто ликовна решења, доведена скоро до апстрактности. Као камерна музика или поезија, те слике буде оно најдубље у човеку, уводе у више кругове постојања, исцељују и обнављају. Јер је уметник алхемичар, чаробњак, посредник између светова и познавалац тајни

Пише: Дејан Ђорић

На сликама Владимира Војводића посматрач може да види, осети и сазна шта сликарство заиста јесте. Његова дела су изрази сабраности, познавања заната, али и страсти, заљубљености у сликање коју је открио у младости. Као језгровите дефиниције шта сликарство може и треба (и данас) да буде, упућују на духовну авантуру, повратак слици у време када су је многи напустили.
Налик старим мајсторима, он је сликар који зна да слика. Попут Шардена, од свега може да створи ликовно изазован призор: слику са њеним сложеним елементима и својствима. Маданеуком посматрачу нека његова уља на платну могу изгледати као вешто анализиране фотографије пејзажа или сликање по сећању на природу, она су чисто ликовна решења, само доведена скоро до апстрактности. Војводић истражује боју, светлост, простор, композицију, локални тон, сенку, бачену сенку и детаљ у представама које посматрачу најлакше приносе радост сликања.

ПРЕТЕРИВАЊА СУ ИЗРАЗ НЕМОЋИ

Реско али истовремено и питко, ово сликарство побуђује осећања и милује чула. Свет трава, ливада, цвећа, жбуња, дрвећа, шумских пропланака и путељака, вишњика и осенчаног неба, одише мирисима и звуцима природе, оним далеким и запретеним. Његове слике су једноставне и универзалне колико год то допушта уметност сликања пејзажа, општа места у којима су скривене атмосфере, густине и карактери.
Сликар Мило Милуновић сматрао је да су у уметности сва претеривања израз немоћи. У том смислу, Војводић проналази меру у стварању, идеалну духовну удаљеност од слике, одговарајућу блискости са природом. Као камерна музика или поезија, његови радови буде лично и најдубље у гледаоцу: сећања, снове, устрепталост, радости, сету... Да ли више можемо и смемо тражити од уметности?
Јер, са делима Владимира Војводића упознајемо истину сликарства – славље и смиреност духа, утихнулост и мисаоност.

РЕАЛИЗАМ ИНИЦИЈАТИЧКОГ КАРАКТЕРА

Теоријски способан да образложи свој рад, сликар не налази упориште у уобичајеној идеји мимезиса, представљања стварности, веризму или преношењу реалног у дводимензионално. Као својеврсни окидачи свести и подсвести, на његовим обасјаним платнима отварају се енергетски светови, визуелизују вибрације које се крију у природи и посматрач доводи до усхићења свакодневним призором. Снажне природне пулсације, дух места, мириси, звукови, боје и енергије које струје између неба и земље, о чему говори уметник, улазе у слику отварајући чула. Његов реализам је иницијатичког карактера, сликар има намеру да покрене унутрашње у човеку, па неки власници његових уља кажу да она делују на њих лековито, одмарају очи и душу. Слика је исцељујућа, што је одувек била, јер је уметник врач, посредник између светова и познавалац тајни.
Војводић не би могао да сконцентрише свој витамин за очи и душу да није обновио најбоље сликарске елементе. „Без потребе за консултовањем теорије уметности или уметничког правца, користећи само сирову осетљивост и способност да помоћу боје на платну створим илузију, настојим да пронађем праву меру густине информације која може допрети до посматрачевог ума”, образлаже сликар и програмски заснива свој приступ уметности. „Не желим да мењам свет. Покушавам да утичем на посматрачеву перцепцију света.”
Као ретко ко у нашој средини, можда и у европској, Војводић је слику утемељио на познавању заната, без било какве исхитрености, импровизације и експериментисања. Способан, (само)поуздан и драгоцен, личност је која враћа веру у древни смисао ликовног стварања.

***

Међународна препознавања и признања
Владимир Војводић рођен је у Шапцу 9. новембра 1958, где је завршио гимназију. Сликарство је студирао и дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду (1979-1985). Од 1985. до 1995. истраживао је различите технике и медијуме, учествовао на многим самосталним и групним изложбама, интернационалним бијеналима у земљи и свету, те на бројним ликовним колонијама. Пејзажи, али и мртве природе, портрети и графике, донели су му међународна признања и пет награда. Радови су му у више од стотину колекција у земљи и свету. Стално сарађује са угледним холандским и америчким галеристима. Представљен је у референтној књизи Стварност уметности. Увод у студије реализма (Београд, 2009).
Као ванредан поетски реалиста и један од најбољих новијих мајстора класично схваћеног сликарства, превазишао је оквире своје средине и постао интернационално признат.